Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује

Бугарска народна изрека „Варвара вари, Сава пече, Никола госте дочекује” уједињује три важна празника, који обележавају прелаз са јесени на зиму у децембру. Везани за датуме и имена из православног календара они носе обележја паганских ритуала.

Дана 4. децембра Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару – девојку која је пострадала за Христа почетком IV века. У народу је празник познат као Варица или Вариндан, а такође и под именом Женски Божић.

Постоји веровање да од Вариндана до Игњатијевдана "дужина дана се повећава колико је врх игле", а исто толико и од Игњатијевдана до Васиљевдана (од 20. децембра до 1. јануара). На Вариндан дан и ноћ се изједначују. Верује се да Варвара штити децу од болести, а понајвише од богиња које се замишљају као зле, безубе и ружне бабе. Стога се на Вариндан избегава помињање речи „богиње“, па се у народу, да би их умилостивили, ублажено називају: бабе, тете, медене. Да не би дете оболело од богиња, жене су припремале кувано обредно јело које се зове "варица", а састоји се од неколико житарица и махунарки. Затим су "варицу" заслађену медом делиле деци, суседима и рођацима. Вариндан је под именом Женски Божић познат углавном у западном делу Бугарске, а у вези са локалним обичајем да на тај дан празнично одевене девојке и девојчице, са торбицом преко рамена, обилазе куће и попут коледара певају песме, благосиљају кућу уз жеље за здравље и плодност.

Неке обредне праксе на Вариндан везане су за раскрсницу која игра важну улогу у многим магичним ритуалима. У неким местима жене су месиле тзв. „окупане” погаче. Тесто се спрема на уобичајени начин, али се затим замота у пешкир чији се крајеви вежу у чвор и стави у врућу воду. Тесто је готово када се издигне на површину воде, а чвор остане с доње стране. Извади се из пешкира и пече. Готова погача се одозго премаже медом. Жене одлазе на раскрсницу и свим пролазницима деле комаде погаче.

Дана 5. децембра Бугарска православна црква прославља Преподобног Саву Освећеног који је по својој светости постао познат у читавом свету. У традиционалним представама Бугара Сава је најчешће жена, сестра Варваре, а Свети Никола је њихов брат. Света Сава управља кугом. У неким крајевима наше земље тога дана се не додирују маказе, игле, ножеви итд., да се сестре не би наљутиле. Према веровању, то штити од повреде оштрим предметима. У другим местима Бугарске дан Светог Саве посвећен је мртвима. Жене кувају жито и обављају помен умрлима на гробљу. Обавља се и ритуал за плодност. Жене које не могу затруднети, на изласку сунца просејавају брашно кроз сито окренуто наопачке. Затим месе и пеку обредни хлеб који деле пролазницима на некој раскрсници, јер веровале су да ће то „преокренути” њихову срећу.

У народу је исто толико распрострањено и веровање да је Свети Сава мушкарац – заштитник вукова. Постоји и веровање да су Сава и Варвара хроми вукови који иду на крају вучјег чопора. Само да подсетимо да су месец дана раније, око Аранђеловдана, вучји празници, тзв. „Мратинци” пропраћени заштитним ритуалима и обредним радњама. Најпопуларнија је можда легенда која каже да добри брат Сава увек иде иза Варваре и моли је да не просипа по њивама ледена зрнца. Сава и Варвара припремају празник Светог Николе Чудотворца.

Дана 6. децембра Бугарска православна црква прославља Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. У народном календару Бугара тај празник је познат као  Никољдан, а светац – као свети Никола. Свети Никола се описује као господар река, мора и морских олуја. У народној митологији он је "крилати јунак" који лети високо и посматра водене демоне. Дан Светог Николе један је од малобројних дана у току Божићног поста када је дозвољена риба. Обредно јело које се спрема у свакој кући је пуњени шаран, јер је светац господар и риба и морских чудовишта. Месе се богато украшени обредни хлебови.

Превела: Албена Џерманова