„Заблејало јагањце“– песма, која дира свако срце

Један од најомиљенијих и одушевљено аплаудираних бугарских народних певача је Борис Машалов (1914 – 1962), на чијем су репертоару песме из Северне Бугарске. Познат као виртуозни мајстор у извођењу лаганих песама, које карактерише велики распон и богата орнаментика, оставио нам је импресивно наслеђе од преко 400 песама. Међу његовим најпопуларнијим интерпретацијама су „Бацало Ленче јабуку“, „Недо ле, Нетке лепа“, „Вино пије педесет јунака“, „Добро ми дошао, девере“, али најомиљенија и најчешће слушана до данас је тужна и дирљива песма „Заблејало јагањце“.

Врсни  интерпретатор, Борис Машалов је био и неуморан сакупљач фолклорног блага. Путовао је по целој Бугарској у потрази за новим песмама. За живота је рекао да је дивну песму „Заблејало јагањце“ научио случајно, током једног свог путовања по Северној Бугарској. Према сведочењу његовог брата Серафима, пре концерта у једном од села, Борис Машалов је срео лутајућег Циганина са медведом, који му је понудио да чује „песму која би расплакала и највећу звер“. Лишен предрасуда, Борис је замолио ромског певача да му песму отпева неколико пута. Те исте вечери, цела сала је плакала током његовог сопственог извођења новог ремек-дела у његовом репертоару, које слушаоце и данас дирне до суза.

Глас Бориса Машалова се први пут чуо у етеру БНР (који се тада звао Радио Софија) 1937. године и певач, по занимању  молер-декоратер, је одмах постао миљеник слушалаца. Од тог тренутка до краја свог живота Машалов никада није престао да пева.  

Године 1954. певач је био на турнеји по Русији и Кини. За концерт на огромном стадиону у Пекингу његова најпопуларнија песма „Заблејало  јагањце“ је преведена на кинески језик. Чим ју је запевао пред публиком од 50 хиљада људи, на њеном матерњем језику, она је устала на ноге  и наградила га френетичним аплаузима.

Посвећен песми и неуморан, Машалов је увек био спреман да изађе у сусрет публици. Скоро на сваком концерту изводио је песме, које је она тражила. Пошто му је глас био моћан и импресиван, на својим наступима певао је без микрофона. Последњих година, због тешке хроничне болести, често није био у стању да изађе на сцену, али уместо да се подвргне озбиљном лечењу, наставио је да путује и наступа широм Бугарске. Његова последња турнеја била је у Мадану и Рудозему. На последњем концерту у свом животу, изашао је пред публику, извео прву песму, започео другу, али је није отпевао до краја – пао је на сцени. Три недеље касније – 14. јула 1962. године, у 48. години живота, напустио је овај свет. Остали су његови снимци, које познаваоци и даље слушају са одушевљењем. А његова најлепша песма – „Заблејало јагањце“, дира свако срце.

Деценијама после Бориса Машалова песма „Заблејало јагањце“ је донела светску славу још једној великој бугарској звезди – легендарној Натки Караџовој. У њеној верзији, која је знатно краћа од оне Машалова, главни јунак није Тодор, већ Стојан, а тужна прича се своди само на нестанак мајке малог јагњета. Недостају драматични детаљи о газди, који је заборавио оданост и заслуге мајке Рогуше и продао ју је трговцима за шаку златника, али су га ипак жалосне речи њеног детета дирнуле и кренуле му сузе.

Године 1979.  извођење Натке Караџове је пуна три месеца емитовано на програму Би-Би-Сија. Неколико година пре тога, 1975, на светском музичком тржишту се појавила прва грамофонска плоча из чувене серије „Мистерија бугарских гласова“, која укључује неке од непоновљивих хорских аранжмана једног од најталентованијих бугарских композитора – Красимира Кјуркчијског. На њој се налази и величанствена песма „Заблејало јагањце“ у извођењу Ансамбла народних песама БНР.  Солисткиња је Калинка Влчева.

Превела: Албена Џерманова