Живи и здрави били, догодине, догодине и заувек!

Одвајкада је дочек Нове године један од најважнијих тренутака у бугарској традицији. Ово није само смена једне календарске године другом већ граница која се мора прећи уз одговарајуће ритуале и обичаје. Они почињу последњег дана новембра, а трају све до краја јануара. Сматра се да је овај период везан за прелазак из таме у светло, из хаоса у поредак.

Бугарска православна црква 1. јануара слави празник Обрезање Господње и празник посвећен Светом Василију Великом. У бугарској народној традицији први дан Нове године је познат под именима Васил, Васиљевдан, Сурва, Сурваки. Имендан славе Васил, Василка, Василена, Веселин, Веселина, Василија… Као и на Бадње вече био је обичај да се 31. децембра, уочи Васиљевдана, трпеза прекади тамјаном. Али за разлику од  Игњатијевдана и Бадње вечери, када се служе само посна јела, за Нову годину се справљају и служе мрсна јела. Некада су, по традицији, на сто стављали печену свињску главу или пиктије.  Верује се да трпеза треба да буде што богатија да би нова година била родна и пуна изобиља. Неизоставни део трпезе Бугара је новогодишњa гибаница у коју се стављају знамења за разне врсте делатности и послова, па се по знамењу које некоме припадне суди какве ће среће бити или у чему ће имати успеха. Домаћице су најчешће у новогодишњу гибаницу стављале дренове гранчице са различитим бројем пупољака, а одређени број дренових пупољака имао је своју симболику – на пример био је знамење здравља, среће, благостања, успеха, плодности итд.

На Васиљевдан се изводио и тзв. обичај „ладување“ – девојке, стасале за удају певају прстену и гатају да ли ће се и за кога удати у новој години. Последњег дана старе године пуштају своје прстење у котлић са „немом водом“ (зове се тако јер се доношење воде из извора или бунара обавља у ћутњи) и остављају га да преноћи. Сутрадан се окупљају и ваде прстенове из котлића један по један, а у то време певају кратке обредне песме у којима се пева о занатима и занимањима. Ако се у време вађења прстена пева, на пример, „бела књижица, црно мастило“, значи да ће будући женик бити учитељ, ако се пева „златне наруквице на постељи звекећу“ – он ће бити златар итд. Занимљиво је да је овај обичај очуван у многим селима и изводи се и у нашим данима, наравно, пре свега као весели наставак празника и израз тежње за очувањем традиције.

У првим сатима Нове године почиње обичај Сурвакање – тзв. сурвакари иду од куће до куће и лепо украшеном дреновом гранчицом /сурвачком/ ударају укућане по леђима уз жеље за здравље, берићет и благостање. И данас се овај обичај практикује, с тим што више нема толико дубоки ритуални смисао, већ је пре свега атракција и забава за децу.

Према историчарима, у прошлости су сурвакари били млади ожењени мушкарци. Током година та пракса је промењена и у последњем столећу у сурвакање иду дечаци између 4 и 12 година старости.

Поред жеља које се упућују приликом сурвакања, важан елемент тог обичаја је сурвачка као обредни предмет.  Веома је битно да она буде израђена од дреновине, јер све што је у вези с дреном симбол је здравља, отпорности и дуговечности. Од посебног значаја је и украс сурвачке – обично је дренова гранчица богато украшена сувим воћем и кокицама који су симбол плодности, а такође и шареним тракама и кончићима који симболизују здравље и изобиље. Стога је и најбоље да сурвачка буде направљена од природног материјала, јер он у себи носи симболику. Данас се сурвачке могу купити – има их свакојаких.

Код сурвакања велику улогу имају жеље које се упућују укућанима. Оне нису унифициране, али се увек поред осталог, домаћинима жели здравље и изобиље.

Једна од најпознатијих жеља сурвакара иде овако:

Сурва, сурва, весела година,

златно класје на њиви,

црвена јабука у башти,

жути кукуруз на стаблу,

велики грозд на лози,

кеса пуна пара!

Жив и здрав био догодине, догодине и заувек!

Обичај је да домаћини дају сурвакарима воће, кравајче, орахе и ситан новац.

У једној од песама, коју изводе сурвакари, се пева:

„Сада, устани домаћине,

отвори врата,

дај нам кравајче и

ситан новац.

Сурва!“

Благослов сурвакара чујте у песми „Сурва, весела година“ у извођењу Андона Даскалова: 

Уредила: Албена Безовска

Превела: Албена Џерманова