Др Радостина Тодорова, лекарка која помаже бројним Грцима и Бугарима у Атини

Она је бугарска лекарка која се свакодневно сусреће како са предностима тако и са слабостима нових технологија које све снажније продиру у медицинску праксу. Радостина Тодорова рођена је у Бургасу, али већ 25 година са породицом живи у нашем јужном суседу. Иако је медицину завршила у Бугарској, у домовини никада није радила као лекар. Професионални пут одвео ју је у Грчку, где и данас ради као специјалиста интерне медицине у приватној ординацији, али истовремено обавља и консултације са пацијентима на одељењу једне велике приватне болнице. Од тренутка када је започела лекарску праксу у Атини, у њену ординацију почели су дадолазе и Бугари. У почетку је имала једног или двоје бугарских пацијената, док је данас на њеном списку више од педесет Бугара који су се током година трајно настанили у грчкој престоници.

„У Бугарску се враћам веома често. Углавном, долазим једном у три или четири месеца, јер ми је породица тамо. Поређење између Бугарске и Грчке се неизбежно намеће. Добра страна је што се здравство у Бугарској побољшава – граде се нове болнице, има компетентних лекара и много уско специјализованих стручњака. Не могу директно да поредим са Грчком, јер је тамо систем већ био успостављен када сам стигла. Од кључне је важности да лекари буду добро плаћени, јер живот посвећују својој професији и практично немају могућност алтернативног каријерног пута. Ниска примања ограничавају њихову будућност у сопственој земљи“, истиче др Радостина Тодорова.

Телемедицина убрзано продире у свакодневну праксу грчких лекара, али тај процес носи и озбиљне изазове – она је од користи углавном у почетној фази лечења. После тога, екран и дигитални асистенти не могу да пруже онај продубљени увид и целовиту процену здравственог стања пацијента, истиче бугарска лекарка и наставља:

„Људски контакт не може се заменити ничим. Електронски здравствени картон је неопходност и он је уведен свуда у Грчкој. Практично је немогуће да пацијент нема електронски картон. У њему се виде бројни подаци о ономе што се са пацијентом дешавало пре десет или петнаест година, што у великој мери олакшава лекарску праксу. Лоша страна, међутим, јесте то што његово попуњавање одузима веома много времена. Ако при томе немате помоћ медицинске сестре или секретара, обим посла вам се удвостручује – уместо да прегледате пацијенте, ви попуњавате документацију. Лекар, на крају, постаје и секретар и у медицинска сестра. Али систем је такав какав јесте и за сада му се морамо прилагодити.“

Радостина се у Грчку преселила због љубави – уз осмех за себе каже да је „љубавни мигрант“, односно, како то Грци називају, „еротики метанастис“. Са будућим супругом, Грком, упознала се још у студентским данима, а потом су заједно отишли у Атину, где су започели своје професионалне каријере. Признаје да су почеци били тешки, али да се временом успешно прилагодила новом окружењу. Данас ради готово без предаха, чак и викендима, а њен једини прави одмор јесу две недеље током лета које проводи у Бургасу, са својим најближима.

„Сматрам да и друштво у Бугарској тек почиње да уочава разлику између некадашњег здравственог система и онога што имамо данас, као и да све више подржава рад лекар. Млади стручњаци треба да остану у Бугарској, јер је земљи неопходан лекарски кадар. Када дођем у Бугарску, видим позитивне промене – приступ болницама и специјализованој здравственој заштити постаје све лакши. Иако тај приступ није свуда омогућен преко здравственог осигурања, најважније је да човек има могућност да дође до лекара. Својим пацијентима увек саветујем да потраже друго, па чак и треће мишљење, нарочито када је реч о сложеним медицинским процедурама. На тај начин могу да упореде препоруке различитих стручњака и донесу информисану одлуку која је заиста усклађена са њиховим потребама“, рекла је у закључку др Радостина Тодорова.

Уредила: Венета Николова

Превела: Свјетлана Шатрић

Фотографије: tediselmedical.com, freepik.com, hygeia.gr, Гергана Манчева