Минералне бање Бугарске – лек за душу

Бугарска се јасно истиче на европској мапи термалних извора са више од 225 минералних извора. Око њих су током векова настајали градови, термалних купатила и читав култ лековите воде. Упркос томе, до данас није успостављен државни регистар који би нудио податке о томе где се они налазе, који од њих су активни и у каквом су стању. Да би попунило овај вакум, Бугарско удружење за термално наслеђе креирало је интерактивну мапу, којом би скренуло пажњу људи на минералне бање у земљи. Међутим, прво што је ова мапа открила је да слика није нимало ружичаста – од регистрованих 125 термалних бања, функционише тек 50-ак, многе од којих су у лошем стању. Само 20-25 термалних бања ради добро, сазнајемо од арх. Ивајла Захаријева из Бугарског удружења за термално наслеђе:

“Минерална купатила имају традицију у Бугарској. У њима су постојале одвојене просторије за мушкарце и жене, јер су се користила без одеће, што је гостима омогућавало да се потпуно опусте и уживају у купању. У непосредном су контакту с природом, овде је главни фокус на минералну воду и балнеологију – купатила се обично граде на извору лековите воде, који пуни базен.“

И док се вода у спа центру третира хемикалијама, јер људи у воду улазе у купаћим костимима, традиционална бања је „жива“, са сталним током воде која извире из земље. То је чини не само местом за одмор и рекреацију, већ и местом за превенцију и опоравак. Арх. Захаријев се осврнуо и на историјски контекст овог богатства:

„Бање су веома стара појава на нашим просторима. Прве терме су подигли Римљани. У Бугарској је неколико добро очуваних, прилично великих грађевина. Највеће римске терме на територији Бугарске су недавно откривене у Рацијарији, у близини видинског села Арчар. Ово је треће највеће римско купатило које је до сада пронађено на свету. А четврто су римске терме у Варни, које су претворене у музеј. Касније их је наследило Османско царство и већ почетком 20. века, када је Бугарска постала независно царство, почела је рестаурација купатила, али у много већим зградама, као што су Централна минерална бања у Софији и купатила у Банкји и софијском насељу Овча купел.“

Нажалост, данас је стање великог дела термалних објеката у нашој земљи више него алармантно – многи су напуштени, други су претворени у луксузне спа комплексе, а ту и тамо покушавају, делимично и успевају, да им врате првобитну функцију. Скромно купатило у насељу Панчарево једини је термални објекат који ради по традиционалном моделу од укупно 12 софијских купатила, и изузетно је популарно међу страним туристима, каже арх. Захаријев и додаје:

“Ако погледате мапу коју смо направили, видећете да у јужној Бугарској има много више извора лековите воде, него у северној Бугарској и већина балнеолошких одмаралишта је тамо. Има их много у околини Хисарја. Али, нажалост, тамо од шест термалних купатила у самом граду, данас ради само једно. У Стрелчи, Староселу, Краснову или у селу Бања код Карлова, локална минерална купатила су добро одржавана и активно се користе.

У региону Старе Загоре посебну пажњу привлачи обновљено минерално купатило у селу Јагода, које слови за прави архитектонски драгуљ с почетка минулог века. На југу се издвајају Хасковска минерална купатила, такође реновирана и добро одржавана. Дугогодишња термална традиција постоји и у региону Велинграда, где и данас функционише свих шест минералних купатила, као и у околини Мелника и Петрича – са активним објектима у Марикостинову, Кресни, Симитлију и Јакоруди. Држава има добре намере и обећава да ће предузети неопходне мере, али реално само мали део напуштених минералних купатила има конкретне планове за развој и рестаурацију,“ закључио је арх. Захаријев.

Прочитајте још:

• Како се користе минерални ресурси Софије
• Павел бања – ускладите корисно са пријатним

Превод: Ајтјан Делихјусеинова