Коледарска традиција коју чувају сви мушкарци у селу Антон

Божић је један од најзначајнијих и највољенијих празника међу хришћанима широм света, па тако и у Бугарској. Код нас он је прожет богатим наслеђем обичаја, ритуала и веровања, који се делимично разликују од краја до краја. Ипак, један обичај остао је заједнички свима – коледовање. Коледовање је типичан мушки обред, дубоко укорењен у традиционалну културу, који симболично означава увођење младића у заједницу одраслих, али и општу тежњу ка благостању.

У ноћи уочи Божића (између 24. и 25. децембра) групе младића, познатих као коледари, обилазе домове, певају божићне песме и благосиљају свако домаћинство, желећи му здравље, плодност и напредак. Домаћини дарују момке из коледарске дружине ковртњима, воћем и другим пригодним даровима. Овај обичај и данас ужива посебно поштовање и велику популарност, пре свега у сеоским срединама, где мала заједница ревносно чува своје наслеђене традиције. Верује се да долазак коледара доноси срећу и благостање дому током читаве године. Иако у коледарским дружинама постоји настојање да се строго очува древни обичај обиласка села, а песме се и данас певају онако како су их певали наши преци, савремена бугарска прослава Божића обогаћена је и новим елементима. Украшавање божићног дрвета играчкама и венцима, дочек Деда Мраза, размена поклона и празновање у ужем породичном кругу представљају новине које су се у Бугарској појавиле тек почетком XX века. До тада, припреме за празник биле су пре свега усмерене на дочек коледара.

Зато вас данас упознајемо са групом савремених коледара. Чине је млади људи из подбалканског села Антон, који се уочи Божића окупљају у месном читалишту, где увежбавају коледарске песме, преносе их млађим поколењима и припремају своју ношњу за божићну ноћ. Дружина се дели у две групе, како би могла да обиђе што већи број домаћинстава у селу, које није мало – броји око 1.400 становника. Једну групу предводи Дончо Дончев, а другу Јордан Маринов. Најмлађи међу коледарима је Петар Маринов. Сви они с великим ентузијазмом негују коледарску традицију, обогаћујући је елементима других зимских празника.

„Пошто је наше село прилично велико и немамо времена да га обиђемо целог, одлучили смо да га поделимо на два дела и формирамо две коледарске групе, како би коледари свуда стигли“, објашњава најстарији међу њима, Дончо Дончев, у разговору са новинарком Дарином Арнаудовом. Уз осмех додаје: „Свака група има своје санке – ‘Рудолфа’. У улози ирваса је један мали трактор са приколицом, који смо прилагодили како би све изгледало што аутентичније и да бисмо развеселили цело село. Поштујемо сваку кућу у коју можемо да уђемо. У групи имамо и кукера, чија је улога, по старом бугарском обичају, да из дома отера све оно што је зло и лоше. Имамо унапред утврђену маршруту, која се стално прати и преко интернета – у томе нам помаже IT стручњак. У сваком тренутку зна се где смо и ко нас може очекивати. Обилазимо све.“

Коледари истичу да је обред изузетно важно одржавати сваке године без прекида, како би сви мештани села били задовољни и срећни, а сваки дом благословен. „Али све ово радимо и да би се традиција сачувала за најмлађе. И деца имају своје место у коледарској дружини“, каже Дончо Дончев.

„Идемо обучени у бугарске ношње – с традиционалним панталонама и украшеним капама. Са собом носимо торбицу у коју се прикупљају сви дарови. Када коледујемо, улазимо у кућу певајући, а затим изговарамо благослове за здравље и берићет. Мештани нам деле ковртње, кобасице, домаће банице. Часте нас вином, ракијом, јабукама. И ми све то с радошћу прихватамо.“

Након обиласка, део дарова се уручује сиромашнијим породицама у селу, док други део остаје коледарима, који на тај начин организују своју прославу поводом празника. „Новчани износ који прикупимо током овог коледарског обичаја поклањамо читалишту. За нас, коледаре, највећа радост је да обиђемо куће“, додаје Јордан Маринов, члан коледарске дружине из села Антон.

„Обилазимо сваку кућу како бисмо унели атмосферу коју сви очекују. Ово је један диван празник, традиција коју треба сачувати. Сви ми из села на тај дан постајемо коледари. Осeћамо се фантастично, певамо, благосиљамо.“

Превела: Свјетлана Шатрић