Аутор:
Александра Карамихалева
Вести
понедељак 2 фебруар 2026 13:40
понедељак, 2 фебруар 2026, 13:40
Храм Светих Арханђела Михаила и Гаврила у Хагу
ФОТОГРАФИЈА Александра Карамихалева
Величина фонта
Алће тер Хорст упознали смо у бугарском храму у Хагу. Рођена је у Пловдиву, а живи у Хук ван Холанду (општина Ротердам). Дете је мешовитог брака – њена мајка је Бугарка, а отац Холанђанин, који је две деценије живео у Бугарској. Њена породица се населила у Ниским Земљама 1996. године, када је Алће имала 15 година. Данас она има своју породицу – удата је за Холанђанина, мајка је петнаестогодишњег сина и тринаестогодишње ћерке. Ради као финансијски администратор, али је и благајник наше Црквене општине у Хагу. Сећа се година када је основана Бугарска православна црквена заједница у Холандији.
„Почетком 2000. године, отац Румен Калајџијев је послат овде са мисијом да створи храм. Сећам се да тада није било неке посебне организације, нисмо знали ко су људи који живе у Холандији. Такође, сећам се да смо једног 24. маја у амбасади поставили сто са листовима папира и прикупљали имена, бројеве телефона и адресе. Тада није било више од 200 људи, а сада нас је много, много више“, каже Алће у интервјуу Радио Бугарској.
Њена мајка, Фимија Маргаритова - тер Хорст, инжењер по струци, активно је учествовала у стварању заједнице и проналажењу места за служење Свете литургије на бугарском језику. Садашњи бугарски храм она посећује од 1997. године, када је њиме управљала руска православна заједница. У то време, њени чланови су били у поодмаклим годинама те им је било тешко одржавати храм.
„Настојатељи су били у поодмаклим годинама и 2000. године су намеравали да престану са радом, јер је остало само 5-6 људи. Онда је моја мајка разговарала са њима и они су рекли: 'Одлично! Лепо је то што желите цркву! Ево, изволите – узмите и уговор, да би ово остало храм'“, прича Алће.
ФОТОГРАФИЈА Александра Карамихалева
Тако је уговор о закупу зграде са Општином Хаг преузела новоформирана бугарска црквена општина. „Мислим да је у јуну руска црквена општина предала уговор бугарској црквеној општини ’Свети Пајсије Хиландарски′“ – прецизира Алће тер Хорст.
Према њеним речима, име наше црквене општине је изабрао отац Румен. Нису знали како се храм зове, али су на основу положаја иконе светих арханђела Михаила и Гаврила на иконостасу закључили да је посвећен њима. Свети Јован Шангајски и Санфранциски је основао три православна храма у Холандији – у Хагу, Амстердаму и Арнему. Један од њих је црква Светих Арханђела Михаила и Гаврила, од 1954. године.
Двадесетпетогодишња историја бугарског храма у Хагу је за нашу саговорницу и својеврсна породична историја – већи део њеног свесног живота повезан је са овим местом. Сећа се како су, након што је бугарска заједница 2000. године преузела бригу о храму, она, њен отац и мајка учествовали у његовој обнови. И сама се у овом храму венчала са својим изабраником – Холанђанином, у њему су одрасла њихова деца. Стога, на питање шта за њу значи овај храм, недвосмислено одговара:
ФОТОГРАФИЈА Александра Карамихалева
„Ово је делић Бугарске – ма колико далеко били од Бугарске. Она нам недостаје. Овде се осећамо као код куће и за мене је то веома важно. Потребно нам је да будемо део заједнице, да будемо заједно, да видимо пријатеље и познанике. За мене је храм такође мој дом!“
„Дом“, „породица“, „подршка“, „сигурност“... су најчешћи одговори које добијамо када питамо неког од наших сународника шта је за њега бугарски храм. За Алће тер Хорст храм у Хагу је дом, сигурност. Поготово након његове куповине. Према њеним речима, чињеница да су после 2018. године власници зграде, даје додатну сигурност нашим сународницима у Холандији и они су на томе веома захвални: Богу, Бугарској православној цркви и бугарској држави.
Алће тер Хорст са митрополитом западно-средњоевропским Антонијем
ФОТОГРАФИЈА Александра Карамихалева
Она са задовољством наводи да заједница расте, иако споро, и жели да црква увек буде пуна. Као важан, одлучујући фактор за јединство црквене заједнице, наши сународници истичу личност свештеника. Топле речи о свештенству у Хагу током година поделила је и наша саговорница и напоменула да им је Бог током протеклих 25 година у одређено време слао најпогоднијег духовника, а оно заједничко што их повезује јесте њихова посвећеност свештеничкој служби и разумевање да је то мисија, коју им је Бог доделио.
Превела: Албена Џерманова
Објавио/ла/ли: Албена Џерманова