У 55. години живота преминуо писац Калин Терзијски

Калин Терзијски је рођен 1970. године у Софији. Завршио је Националну природно-математичку гимназију, а 1996. године – Високи медицински институт у Софији, након чега је до 2000. године специјализовао психијатрију и радио у Државној психијатријској болници „Свети Јован Рилски“ у Курилу. У то време радио је и као столар, анкетар, болничар и медицинска сестра.

Године 1997. осуђен је за ситно хулиганство због политичког протеста након што је, заједно са данас познатим новинаром Мартином Карбовским, подметнуо пожар на тргу испред зграде Народног собрања.

Године 2000. напустио је посао и у потпуности се препустио писању. У марту 2010. године је заједно са групом водећих сценариста основао Удружење бугарских телевизијских сценариста, а један је и од оснивача Асоциације писаца у Бугарској.

Аутор је неколико збирки поезије, многих збирки кратких прича, као и романа „Алкохол“, „Лудост“, „Војник“ и „Љубав 45-годишњег мушкарца“.

„Има ли ко да вас воли?” је његова четврта књига, а укључује 16 тужних, тајанствених и помало необичних кратких прича. Појавила се на тржишту 2009. године, а 2011. донела му је награду за књижевност ЕУ. У интервјуу Радио Бугарској он је пре више година о тој књизи нашој колегиници Весели Крстевој рекао:

„То су приповетке, које сам писао у периоду од 2000. до 2008. године. У њима има пуно патоса, односно снажних емоција, а неке су чак срцепарајуће и патетичне. Покушавам да будем борац против равнодушне књижевности. Већ дуго времена постоји тенденција да аутор буде дистанцирани писац који пише о свету равнодушно и са благом иронијом, али то није мој начин писања. Допадају ми се јако узбудљиве ствари. Такве су и моје приповетке – продукт личних драма. У тим годинама био сам веома усамљен и очајан човек. На срећу, изашао сам из тог периода. Међутим, приче нису депресивне, мрачне, већ су оне пре тајанствене и узбудљиве. И нису пуно погрешили када су ми доделили ту награду.”

Свој први роман „Алкохол”, објављен 2010. године, Терзијски је написао заједно са Дејаном Драгоевом. Он доноси причу о његовој личној борби против зависности од алкохола, а добио је награду „Цвеће Хеликона” за најпродаванију књигу у Бугарској.

Према књижевној критици, стил Терзијског је личан и аутобиографски, са снажним нагласком на унутрашњи свет ликова и друштвене парадоксе. Писац често користи књижевност као алат за истраживање људских слабости и егзистенцијалних питања.

Кајо, како су га звали његови пријатељи, био је и сценариста бројних телевизијских и радио-емисија, као и аутор бриљантних сатиричних скечева. Имао и таленат за цртање и стварао импресивне графике.

Нека од његових књижевних дела преведена су на стране језике, укључујући српски и хрватски.  

 

Нека му је вечна слава!

 

Уредила и превела: Албена Џерманова